Najčešća pitanja

Najčešća pitanja naših klijenata.

O fondovima

Šta je investicioni fond?

Investicioni fond je oblik kolektivnog investiranja, koji pruža specifičnu mogućnost ulaganja sredstava. Uplatom u fond svoja slobodna sredstva poveravate društvu za upravljanje investicionim fondovima, čiji je zadatak da ih ulaže na domaćim i svetskim finansijskim tržištima u skladu sa zakonom o investicionim fondovima i svojim investicionim ciljevima a sve u cilju generisanja prinosa i smanjenja nivoa rizika investiranja.

Koje su prednosti ulaganja u investicioni fond?

Ulaganje u investicioni fond obezbeđuje veće prinose od uobičajenih vidova štednje, efikasan pristup tržištu kapitala, ekspertizu iskusnog profesionalnog tima koji upravlja vašim sredstvima, kao i smanjen nivo rizika ulaganja imajući u vidu činjenicu da se ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti vrši diversifikacija portfolija. Dodatna prednost ulaganja u investicioni fond je i fleksibilnost, s obzirom na to da uplate u fond vršite u intervalima koji vama odgovaraju, da u bilo kom trenutku možete da povučete svoja sredstva, kao i da nakon toga možete ponovo da nastavite sa uplatama.

Koje vrste investicionih fondova postoje u Srbiji?

Zakon o investicionim fondovima razlikuje tri vrste fondova u zavisnosti od načina na koji su organizovani:

Otvoreni investicioni fond koji predstavlja oblik kolektivnog investiranja bez svojstva pravnog lica i koji prikuplja sredstva izdavanjem investicionih jedinica, njihovim otkupom, kao i ulaganjem prikupljenih sredstava u različite vrste imovine. Zakon o investicionim fondovima obavezuje društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom da na osnovu podnetog zahteva otkupi investicione jedinice člana po zvanično objavljenoj vrednosti na dan podnetog zahteva.

Zatvoreni investicioni fond koji predstavlja pravno lice organizovano kao javno akcionarsko društvo u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, i koje kao oblik kolektivnog investiranja prikuplja sredstva izdavanjem akcija putem javne ponude. Investitori koji kupe akcije fonda njima mogu da trguju na berzi po ceni koja u tom trenutku važi na tržištu, a društvo za upravljanje zatvorenim investicionim fondom nema obavezu otkupa akcija. Zatvoreni fondovi mogu da usmeravaju sredstva u nekretnine i u određene tipove privrednih društava u koja otvoreni fondovi ne mogu, pa tako mogu i da nose viši nivo rizika od otvorenih fondova.

Privatni investicioni fond koji je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i koji kao oblik organizovanog investiranja prikuplja novčana sredstva putem izdavanja udela. Ovi fondovi imaju najmanje ograničenja u pogledu investiranja, pa u njih uglavnom ulažu iskusniji investitori.

Koje vrste otvorenih investicionih fondova postoje u Srbiji?

U skladu sa Pravilnikom o investicionim fondovima Komisije za hartije od vrednosti i investicionim ciljevima, razlikujemo četiri vrste otvorenih investicionih fondova:

Fond očuvanja vrednosti koji investira najmanje 75% sredstava u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. Cilj ovih fondova je očuvanje vrednosti sredstava, što znači da najčešće nose najniži nivo rizika, a samim tim i obezbeđuju nešto niže prinose nego druge vrste otvorenih investicionih fondova.

Fond prihoda koji investira najmanje 75% sredstava u hipotekarne obveznice i dužničke hartije od vrednosti. U fondove prihoda prevashodno ulažu konzervativni investitori kojima ovi fondovi mogu da obezbede dodatne prihode i smanje nivo rizika svog portfolija.

Balansirani fond koji investira najmanje 85% sredstava u vlasničke i dužničke hartije, uz uslov da u dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite ne može da bude uloženo manje od 35% ni više od 65% vrednosti imovine fonda. Ovi fondovi su namenjeni investitorima koji teže da ostvare balans između potencijalno višeg prinosa i umerenog rizika.

Fond rasta koji investira najmanje 75% sredstava u vlasničke hartije od vrednosti. Ovi fondovi teže da investitorima osiguraju visoke prinose na duži rok, pa samim tim nose i veći nivo rizika nego ostale vrste otvorenih investicionih fondova, budući da većinu sredstava usmeravaju u akcije. Iz tog razloga, fondovi rasta pretežno su namenjeni investitorima koji su spremni da snose veći nivo rizika.

Navedene procente ulaganja za sve vrste otvorenih investicionih fondova propisuje Komisija za hartije od vrednosti.

Šta je prospekt investicionog fonda?

Prospekt je osnovni dokument investicionog fonda, koji potencijalnim ulagačima pruža potpune i jasne informacije potrebne za donošenje odluke o ulaganju. Investitori pre učlanjenja u fond dobijaju na uvid ovaj dokument u cilju upoznavanja sa društvom za upravljanje fondom, samim fondom, kao i ključnim rizicima i troškovima ulaganja.

Šta je pristupnica?

Pristupnica je dokument kojim investitor daje svoju saglasnost za članstvo u investicionom fondu i ima dejstvo ugovora zaključenog između društva za upravljanje investicionim fondom i investitora, odnosno budućeg člana investicionog fonda. Investitor postaje član investicionog fonda nakon potpisivanja pristupnice i uplate sredstava na račun fonda.

Šta je istupnica?

Istupnica je dokument kojim član investicionog fonda podnosi zahtev za istupanje iz fonda, odnosno prodaju svojih investicionih jedinica. Član fonda prodaje investicione jedinice društvu za upravljanje, a ono isplaćuje sredstva članu i nakon otkupa briše investicione jedinice koje se nalaze u njegovom vlasništvu.

O ulaganjima

U koje vrste imovine i finansijske instrumente mogu da ulažu investicioni fondovi?

Investicioni fondovi mogu da ulažu sredstva u skladu sa zakonskom regulativom i prospektom fonda. U najčešće predmete ulaganja investicionih fondova ubrajaju se dužničke hartije od vrednosti, hartije od vrednosti koje izdaju internacionalne finansijske institucije, hipotekarne obveznice, novčani depoziti, otvoreni investicioni fondovi, kao i akcije zatvorenih fondova i akcionarskih društava.

Na koji način investicioni fond odlučuje gde će biti investirana sredstva?

Portfolio menadžer sa položenim stručnim ispitom i dozvolom za rad koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti zadužen je za donošenje odluka o ulaganju sredstava investicionog fonda. U skladu sa Zakonom o investicionim fondovima, svako društvo za upravljanje investicionim fondom je u obavezi da zaposli najmanje jednog portfolio menadžera na neodređeno vreme, koji svoja znanja i iskustvo koristi kako bi se kontrolisali rizici i ostvarili investicioni ciljevi fonda.

Šta je investiciona jedinica?

Investiciona jedinica predstavlja deo imovine fonda koji pripada članu, odnosno srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda. Investitor ulaže sredstva u investicioni fond, a deljenjem iznosa uloženih sredstava i vrednosti investicione jedinice na dan uplate dobija se broj kupljenih investicionih jedinica fonda. Kada investitor želi da povuče deo ili celokupan ulog iz fonda, on zapravo prodaje svoje investicione jedinice društvu za upravljanje, koje ima zakonsku obavezu da ih otkupi.

Koliki su minimalni i maksimalni ulozi koji se mogu uplatiti u investicioni fond?

Pri osnivanju fonda, društvo za upravljanje je u skladu sa Pravilnikom u obavezi da objavi javni poziv kojim se potencijalni ulagači pozivaju da investiraju sredstva. U toku trajanja poziva, društva za upravljanje na tržištu Srbije minimalno ulaganje najčešće određuju u iznosu od 1.000,00 dinara, koliko je Zakonom propisana jedinstvena početna vrednost investicione jedinice. Nakon isteka javnog poziva ne postoji minimalno ograničenje iznosa koji može da se uplati. Maksimalni iznos nije propisan u fiksnom iznosu, ali član fonda prilikom kupovine investicionih jedinica ne može da stekne, zajedno sa investicionim jedinicama tog fonda koje već poseduje, više od 20% neto vrednosti imovine fonda na dan priliva sredstava na račun fonda.

Kako se mogu kupiti investicione jedinice?

Da biste kupili investicione jedinice fondova kojima upravljamo, potrebno je da potpišete pristupnicu u jednoj od specijalizovanih ekspozitura Banca Intesa, koje su ovlašćene za posredovanje u prodaji jedinica investicionih fondova a čiji spisak možete da pronađete na našem internet sajtu. Savetnici u Banci su vam na raspolaganju za sve zahteve i pitanja u vezi sa učlanjenjem u investicione fondove. Nakon toga potrebno je da uplatite sredstva prema dobijenoj instrukciji jednokratno ili u intervalima koji vam odgovaraju. O iznosu uplaćenog novca i terminima uplata odlučujete samo vi, a nakon svake izvršene uplate dobićete potvrdu o uplati i stanju investicionih jedinica.

Kako se mogu prodati investicione jedinice?

Svoje investicione jedinice možete da prodate u bilo kom trenutku, odnosno svoj ulog možete da povučete i pre isteka perioda na koji ste se opredelili da ulažete. Sve što je potrebno jeste da popunite zahtev za prodaju investicionih jedinica u nekoj od specijalizovanih ekspozitura Banca Intesa, čiji spisak možete da pronađete na našem internet sajtu. Društvo za upravljanje ima zakonsku obavezu da najkasnije u roku od pet (5) radnih dana od dana prijema zahteva za prodaju isplati člana po ceni važećoj na dan podnošenja zahteva za prodaju. Obaveštenja o prodaji i stanju investicionih jedinica šalju se nakon svake isplate.

Kako se član investicionog fonda informiše o vrednosti svog uloga?

Društvo za upravljanje na svojoj internet stranici svakodnevno objavljuje vrednost investicione jedinice za sve fondove kojima upravlja, što omogućava članovima fonda da na jednostavan način prate vrednost svoje investicije.

Koliki su troškovi ulaganja?

Sve vrste troškova koje društvo za upravljanje investicionim fondom može da naplati navedene su u prospektu fonda. Troškovima ulaganja smatraju se ulazne i izlazne provizije, naknada za upravljanje, naknada kastodi banci, troškovi eksternog revizora, kao i ostali troškovi vezani za kupovinu i prodaju imovine fonda. U skladu sa svojom poslovnom politikom, a kako bi članovima fonda obezbedilo veći prinos, društvo može da preuzme plaćanje nekih od navedenih troškova u određenom periodu.

Na koji način se oporezuju ulaganja u investicione fondove?

Visina i način oporezivanja vlasništva, promena vlasništva i kapitalnih dobitaka po osnovu razlike između prodajne i kupovne cene investicionih jedinica određeni su setom poreskih zakona, a u određenim slučajevima mogu da budu opredeljeni i poreskim statusom samog člana fonda. Porez na kapitalni dobitak za fizička lica trenutno iznosi 15%.

O rizicima

Da li su investicioni fondovi sigurni za ulaganja?

Poslovanje investicionih fondova regulisano je Zakonom o investicionim fondovima, dok poslovanje društva za upravljanje investicionim fondovima kontinuirano kontroliše Komisija za hartije od vrednosti. Zakon propisuje niz kontrolnih mehanizama, kao i ulogu institucija koje kontrolišu rad fondova, kojima se povećava stepen sigurnosti fondova, a njihovi članovi štite od eventualnih zloupotreba.

Da li investicioni fondovi mogu da garantuju prinos?

Prinos investicionog fonda ne može da bude zagarantovan. Investiranjem u fond preuzimate određeni nivo rizika, a smatra se da sa rastom njegovog nivoa raste i vrednost prinosa.

Na koji način se obavlja kontrola rada investicionih fondova?

U skladu sa Zakonom o investicionim fondovima, kontrolu rada investicionih fondova obavlja Komisija za hartije od vrednosti. Komisija na raspolaganju ima čitav niz instrumenata za nadzor, počev od javne opomene, preko pokretanja postupka pred nadležnim organom, sve do oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje investicionim fondovima.

Šta se podrazumeva pod diversifikacijom portfolija?

Pod diversifikacijom portfolija investicionog fonda podrazumeva se investiranje u različite emitente i vrste hartija od vrednosti u cilju smanjenja nivoa investicionog rizika. Važnost diversifikacije posebno je značajna u situacijama potencijalnog pada vrednosti jednog dela portfolija, koji se nadomešćuje rastom vrednosti ostatka portfolija. I za najmanji iznos sredstava investiranih u fond dobijate proporcionalni deo svih hartija u portfoliju i na taj način uz minimalne troškove diversifikujete svoje ulaganje.